Ни ока да склопим, постеља празна тера сан, а живот се топи и нестаје брзо, к’о дланом о длан. К’о разум да губим, јер стварност и не примећујем, још увек те љубим, још увек ти слепо верујем. К’о луда, не знам куда, љубави се нове бојим, а дане, живе р
